Petar Ilić
Od kada je sajt počeo sa radom ljudi mi često postavljaju pitanja koja se uprošćeno svode na:
1. Odnos učitelj – učenik, manipulacija, znanje, sekta, iskrenost, sledbeništvo, napredovanje?
2. Aktivnost uma za vreme vežbanja – pitanja su se naročito odnosila na stajaće pozicije Zhang Zhong?
Iako sam ja jedno živeo jako dugo – odnos učitelj – učenik (i moja iskustva sveukupno gledano nisu pozitivna, što ne znači da takav odnos ne može da funkcioniše u drugačijim okolnostima) iako mnogo vežbam i imao bih dosta toga da napišem, lično se ne bih usudio da tako direktno o svemu tome pričam pored autoriteta kao što je G.Wang Xiangzhai, osnivač Yi Quana i jedan od najvećih majstora borilačkih veština u 20. veku, koji na obe teme daje jako precizna objašnjenja sa kojima se ja 100% slažem!
O ODNOSU UČITELJ-UČENIK
G.Wang Xiangzhai, iz njegove knjige “Central pivot of the way of the fist”:
Sistem učitelj-učenik se uzdiže kao nešto prelepo i puno vrline. Ali u našoj zemlji, čak i najbolje stvari se iskvare i izvitopere. A to naročito važi za krugove borilačkih veština. Učenici misle da ako se ne zareknu na vernost učitelju, neće moći da nauče tajne. Učitelji, ako studenti nisu prošli kroz tu ceremoniju, ne doživljavaju učenika dovoljno bliskim da bi ga podučavali pravim stvarima. To je tipična praksa. To je zaista odvratno!
A da ne spominjem one čije je poznavanje veštine plitko – oni ne poseduju ništa vredno, šta tada ima da se čuva kao tajna? Ali čak i kada neko poseduje nešto vredno, čuvanje u tajnosti vodi propadanju suštine borilačke veštine. Postoje ljudi koji tajne čuvaju i unutar svoje škole i ne prenose ih čak ni svojim studentima. Ne mogu to da shvatim. To je najgore ponašanje. Zato su borilačke veštine toliko nerazumljive. […]
[…] A nauka je opšte dobro oduvek.
Svi živimo pod istim nebom, pod zracima istog sunca. Kako može biti tajni u nauci? Takvo ponašanje je više nego za prezir.
Ne zovem sebe učiteljem. Ono što je bitno je shvatiti duh, osećanja, a ne koncentrisati se na imena i titule. Podučavam pravu stvar. Iako ne zovem sebe učiteljem, oni koji imaju koristi od mog podučavanja se prema meni odnose kao prema učitelju. Prazna titula je nestala, ali suština je ostala. Da li je bilo šta izgubljeno?
A ako neko vara ljude podučavajući ih uvrnutim stilovima i glupim teorijama, i neko prođe kroz ceremoniju, pokloni mu se i zarekne na vernost, nazivajući ga učiteljem, a zatim otkrije apsurdnost njegovog učenja i počne da ga mrzi, gde je tada učitelj? Ostala je samo prazna titula a suština je nestala.
Kada postoji podela na učitelja i učenika, pojavljuju se koncepti uvaženog autoriteta i podređenog sledbenika. Čak i kada učenik primeti greške u učenju svog učitelja, plaši se da ga ne uvredi i da dovede u pitanje njegov autoritet, tako da ne govori ništa o tome. A ako to učitelju pomene, učitelj će se osetiti uvređeno, uplašiće se da je njegov autoritet ugrožen, radije će ukoriti učenika ne ispravljajući svoje greške. O kakvoj suštini borilačke veštine tad govorimo? Vidimo da sistem učitelj-učenik nije od koristi za borilačku veštinu.
[…] Sektaštvo počinje sa sistemom učitelj-učenik.
Ako učenik napreduje, znači da postoji učitelj. Ali ako se učenik poklanja tri hiljade puta i izgovara reč učitelj osamsto puta a ne napreduje, gde je učitelj? Šta onda znače te titule?
Trebalo bi da znate da je nauka tajna prirode a priroda je naš zajednički učitelj. Zato se zalažem za odbacivanje sistema učitelj-učenik. To je moje mišljenje.
G.Wang Xiangzhai
Sa gore navedenim se u potpunosti slažem!
O ČEMU SE RAZMIŠLJA DOK SE VEŽBA – AKTIVNOSTI UMA
Ovo su navodi iz knjige Zhan Zhuang, gospodina Wang Xiangzhai: Osnovni cilj aktivnosti uma je usmeravanje uma, stabilizovanje i smirivanje uma. Aktivost uma je dakle proces kanalisanja ometajućih misli, to je ulazenje u stanje smirenosti. Princip akrivnosti uma je da zamišljeni predmeti i situacije izazovu osećanje lakoće, opuštenosti, udobnosti, donoseći prijatno i srećno raspoloženje, otklanjajući napetost i brigu.
Postoji više metoda aktivnosti uma:
1. Opuštanje.
a) Jedan način je prirodno opuštanje, postizanje doživljaja, kao da piškite a ne piškite, ili se smejete a ne smejete se – misli se na stepen opuštenosti tela.
b) U drugom se svesno opušta celo telo – glava, trup, ruke, kukovi, noge, pa sve do stopala. Kome je to teško može da primeni još jednostavniji način. Prvo opustiti glavu, pa ledja, onda jednu ruku, pa drugu, karlicu, jednu nogu, pa drugu, zglob po zglob sve do vrhova prstiju, a onda se vratite na lice. Prvo oči, nos, usta, vilicu (koju možete držati i otvorenu da bi se mišići lica opustili), vrat, grudni koš, srce, sve ostale unutrašnje organe do genitalija, pa noge, prednji deo, sve do vrhova prstiju.
2. Metoda slušanja udaljenog zvuka.
Obično se počne sa slušanjem nekog zvuka koji je blizu, a koji se postepeno sve više udaljava, dok ne postane veoma slab zvuk koji dopire sa veoma udaljenog izvora. Ne bi trebalo da budete nestrpljivi, ne bi trebalo da slušate napeto jedan zvuk, vec bolje slabe zvuke sa različitih udaljenosti u neograničenom prostoru.
3. Kupanje u potoku
Zamislite da ležite u vodi temperature koja vam je ugodna, celo telo je okruženo vodom, a voda teče u smeru od glave ka stopalima.
4. Tuširanje
Zamislite da se tuširate. Temperatura vode vam je ugodna. Voda teče po površini vašeg tela, od glave ka stopalima. Slušajte zvuk vode koja teče i u kapljicama pada na pod.
5. Pola tela u vodi
Zamislite da vam je donji deo tela u vodi. Temperatura vam prija. Doživite ovo osećanje.
6 Stajanje u vodi
Zamisliite da stojite u vodi. Temperatura vode je ugodna. Voda lagano udara vaše telo sa različitih strana, a vaše telo prirodno prati kretanje (tok) vode.
7. Ukorenjivanje
Zamislite da ste hiljadugodišnje drvo koje čvrsto stoji, korenje drveta se spušta duboko u zemlju. Uragan vas neće pomeriti.
8. Kretanje kroz blato
Zamislite da hodate, da se vaša stopala kreću kroz blato. Temperatura blata je prijatna. Blato pruža otpor vašim pokretima i krećete se jako sporo.
9. Gaženje po pamuku
Zamislite da vam stopala stoje na mekanom sloju pamuka ili vune. Povremeno polagano prebacite težinu na jednu pa na drugu stranu.
10. Oslanjanje
Zamislite da se odmarate dok se vaša leđa, zadnjica i noge oslanjaju o nesto mekano i udobno.
Telo je lagano i opusteno bez ikakvog napora.
11. Kao da visite
Zamislite da vam je deo kose okačen za granu drveta. Održavajte kosu blago istegnutom ali ne dopustite da se pokida, iščupa. Ceo duh je usmeren na vrh glave.
12. Podupiranje
Zamislite da su vam obe ruke položene na balone ispunjene vazduhom koji plutaju na površini vode.
13. Okretanje vida i gledanje unutrašnjosti
Možete koristiti ovaj metod kada vam je teško da se oslobodite uznemiravajućih misli. Posmatrajte svoje celo telo proveravajući da li svuda održavate osećanje lakoće, opuštenosti i udobnosti. Ako primetite da neki deo tela nije opušten ili u njemu nema osećaja ugodnosti, opuštenosti, svesno ga opustite. Na ovaj način vaš duh, um su direktno usmereni na telo iznutra. Kada konstanantno ponavljate ovaj doživljaj opuštenosti i udobnosti u celom telu nema potrebe za borbom sa ometajućim mislima, one prirodno nestaju.
14. Praćenje onoga što se dešava
Kada se pojavi mnogo ometajućih misli i teško je osloboditi ih se, samo ih prirodno pratite.Ne borite se sa mislima koje dolaze, ne zaustavljajte one koje odlaze. Zamislite sebe kao ogromno široko more, a misli kao talase. Iako vetar stvara talase, ne uznemirava more. Kada vetar prestane, talasi nestanu. Na ovaj način ne trudeći se da kontrolišete misli, vi ih kontrolišete.
15. Privlačenje
Ako vam je teško da kontrolišete misli, možete koristiti metodu privlačenja. Zamislite da ste peć, a da su misli suvo lišće. Jake misli su listovi koji padaju u peć i gore. Na ovaj način um postaje otvoren, jak, a loše misli prirodno nestaju.
16. Usmeravanje i širenje pažnje, svesnosti
Kada vežbač savlada osnove i u stanju je da doživi ugodno osećanje opuštenosti tokom vežbanja, on može ponekad usmeriti to osećanje na jedan deo tela i zatim ga ponovo proširiti na celo telo. Ovo usmeravanje i širenje može biti ponovljeno više puta. Na ovaj način ne vežba se samo celina već se i pojačavaju pozitivni efekti na deo kome je potrebno lečenje.
17. Smireno posmatranje
Zamislite da stojite, sedite ili ležite na nekom prelepom mestu i da se osećate prijatno. Smireno posmatrate plavo more, svetao mesec, ili neki drugi lep pejzaž. Postižete prijatno rasplozenje i postepeno ulazite u stanje samozaborava.
18. Jedinstvo čoveka i prirode.
Zamislite da stojite, sedite ili ležite na nekom lepom mestu i da vam je prijatno. Možete osetiti da vazduh grli vaše telo. Postepeno možete osetiti kako vaše telo i vazduh postaju jedno. Osećate se jako prijatno, kao da lebdite u vazduhu ulazeći u stanje samozaborava.
UPUTSTVA ZA VEŽBANJE
O pripremama za vežbanje – praktikanti moraju da budu mentalno spremni na vežbanje, na stajanje u pozicijama, pre pocetka samog vežbanja. Da budu lagano obučeni, da oko struka i vrata ne budu stegnuti, kaiševima, kravatama, košuljama…da im temperatura bude prijatna – oblacenje u skladu sa godisnjim dobom.
Vežbanje bi trebalo da bude postepeno. Ne bi trebalo da postoji žurba, niti oklevanje.
Vreme vežbanja bi trebalo uskladiti sa situacijom svakog pacijenta. Obično ljudi u relativno dobrom stanju mogu početi sa 10 minuta. Ako stanje nije tako dobro, pacijenti mogu početi od 5 minuta. A onda vreme vežbanja treba produžavati. Može se produžavati postepeno (npr. sa 5 na 6-7 minuta), ili u većim koracima (npr. sa 10 na 20 minuta). Pacijent treba da vežba 2-3 puta svaki dan, ne više od 5 puta. Vreme pojedinačnog vežbanja i učestalost vežbanja treba odrediti vodeći računa da osećaj udobne snage i interesovanje ne nestanu. Vežbanje ne treba da opterećuje. Princip je nezamaranje. Samo na ovaj način osećanje udobnosti u celom telu, slobodna cirkulacija krvi, kultivisanje duha i jačanje tela se mogu postići.
Tokom vežbanja može se javiti osećaj bola, utrnulost, pojačano lučenje pljuvačke, zevanje, štucanje, strah, svrab, peckanje, osećanje toplote, pojačano znojenje i drugi oseti i reakcije. Ponekad se osećaj bola, peckanja ili svraba javlja na mestima starih povreda. To su normalne reakcije. One posle izvesnog vremena nestanu. I najzad je stanje velike opuštenosti i udobnosti dostignuto, kao da telo ne postoji, ali ipak postoji jasna svest o telu. To stanje je praćeno poboljšanjem zdravlja i lečenjem bolesti.
Oni pacijenti, koji su upražnjavali metode koje uključuju kontrolu disanja i usmeravanje pažnje na dantjen, trebalo bi da odbace te metode kada započnu da vežbaju Zan Zhuang. Budući da postoje protivrečnosti između ovih metoda nije preporučljivo upražnjavati ih istovremeno. U suprotnom, ne samo da će biti teško postići dobre efekte, već se može javiti otežano disanje, vrtoglavica i drugi propratni efekti.
Pacijenti treba da imaju poverenje u metod vežbanja, da vežbaju marljivo, da razviju veru u mogućnost delovanja, duh revolucionarnog optimizma. U isto vreme moraju se pridržavati napomena lekara, moraju nastaviti sa vežbom, ne smeju odustati. Na taj način, moćiće da postignu pozitivne rezultate.